Za sve opcije molim te da se prijaviš ili registriraš!
}Наслов:
PrkosГодина:
2008Жанр:
драма, историски, акција, трилер, военТраење:
137 минРежија:
Edward ZwickСценарио:
Edward Zwick, Clayton Frohman, Nechama TecГлавни улоги:
Liev Schreiber > Zus Bielski
Iben Hjejle > Bella
Tomas Arana > Ben Zion Gulkowitz
Jamie Bell > Asael Bielski
Allan Corduner > Shimon Haretz
Daniel Craig > Tuvia Bielski
Kate Fahy > Riva Reich
Mark Feuerstein > Isaac Malbin
Iddo Goldberg > Yitzhak Shulman
Martin Hancock > Peretz Shorshaty
Ravil Isyanov > Viktor Panchenko
Jacek Koman > Konstanty 'Koscik' Kozlowski
Jodhi May > Tamara Skidelsky
Alexa Davalos > Lilka Ticktin
George MacKay > Aron Bielski
Опис:
Snimljen prema neverovatnom istinitom događaju, "Prkos" je veličanstvena priča o porodici, časti, osveti i spasenju u Drugom svetskom ratu. Godine 1941, ubijene su hiljade Jevreja iz istočne Evrope. Izbegavši smrt, trojica braće beže u šumu koju poznaju od detinjstva. Tamo započinju svoju očajničku bitku sa nacistima. Denijel Krejg, Liv Šrajber i Džejmi Bel daju izvrsne portrete trojice braće koji su primitivnu borbu pretvorili u nešto s puno većim posledicama - put kojim će osvetiti smrt svojih bližnjih, spašavajući hiljade drugih ljudi.
- Слично за гледање
- Коментари (4)
Tears of the Sun (2003)
драма, акција, трилер, воен
Брус Вилис е во улогата на морнарички СЕАЛ офицер кој оди во Нигерија за време на граѓанска војна за да спаси американска докторка, но докторката одбива да ги напушти бегалците за кои се грижи.
Enemy at the Gates (2001)
драма, историски, воен
Neki muškarci se jednostavno rode da budu heroji....Za vreme Drugog svetskog rata u bici na Staljingrad Nemci i Rusi se bore za svaki pedalj zemlje... ruski snajperista Vasili Zaicev cilja i ubija...
Flags of Our Fathers (2006)
драма, историски, воен
Режисерските легенди Стивен Спилберг и Клинт Иствуд првпат се здружуваат за да ја раскажат незаборавната приказна на битката за островот Иво Џима во Втората светска војна, пресвртница во војната за...
Letters from Iwo Jima (2006)
драма, историски, воен
Триесет и шест дена 21.000 Јапонци и 6.800 Американци умираат, а текот на светската војна и на светската историја се менува. Добитникот на „Оскар, Стивен Спилберг („Шиндлерова листа) се здружува со...
За коментирање мора да бидете пријавени!
Junior moderator
27.09.2015. 01:00
Srkis, dragi prijatelju,svaki film ima svoje fanove i svoje hejtere. Tako je i ovde.
Istoriju pišu pobednici. Svaka čast partizanima, NOB-u, NOV-u, ali partizanski filmovi su klasično preterivanje.
Toliko da su počeli i vicevi o Bati: (npr)
1.Bata je otac nemačke nacije. Svima im je jebao kevu.
2.Bata Živojinović je ubio 100 Nemaca jednim metkom, i to ćorkom.
3.Čovek koji je ubio vise Nemaca od Crvene armije.
4.Poslednja želja Adolfa Hitlera na samrti: ”Ubijte mi… Batu… kah… kah... ZIVOJINOVICA…”
5.У емисији 48 сати свадба Бата Живојиновић се оженио за сат времена.
6.Опасност никад не прети Бати Живојиновићу - није луда..
7.Bata Živojinović je zadavio čoveka bežičnim telefonom.
8.Nije glumio u spašavanju redova Rajana.
9.Bata Živojinović može da napravi šutke na jazz koncertu.
10.Jednom se Bata Zivojinovic setao ulicom. Onda je video Chuck Norrisa kako divlja. Bata mu je prisao i uhvatio za uvo i izdrao se na njega: JEL' SAM TE TAKO VASPITAO, A!?
Prošle zime sam opet odgledao Pijanistu na 1080p pa je moj prethodni post bio možda i nehotično poređenje ta 2 filma.
Naravno, poštujem svako mišljenje i svako ima pravo da obožava ili ne ovaj film.
Sve najbolje.
D.N.
Senior translator
27.09.2015. 00:08
Danilo, brate, skroz si promašio poentu: Ovo nije pokušaj rimejka Šindlerove liste, ovde su Jevreji obični akteri, potpuno nebitni, a mogli su biti i Meksikanci (u ratu za otcepljenje Teksasa 1845.). Ovo je klasičan akcioni film, eto sa temetikom iz WWII, pa otud i Jevreji. Meni se svideo, a kao ilustraciju zašto, evo šta sam onda (15. 01. 2009.) napisao u Dnevniku gledanja filmova:Junior moderator
26.09.2015. 21:26
Film sa vrlo osetljivom istorijskom tematikom i sa čini mi se pokušajem peglanja ili umivanja dosadašnjih istorijskih činjenica.Gledao sam ga još 2008. ili 2009. i ostavio je vrlo bled i neiskren utisak na mene.
Na žalost, činjnica je da Jevreji tokom WW2 ili uopšte nisu bili borbeno nastrojeni ili još češće nisu ni znali da odlaze u sigurnu smrt.
Na žalost, prepušteni su svojoj strašnoj sudbini. Ameri i Zapad su još od dolaska Hitlera na vlast vrlo pažljivo pratili svaki potez nacista. Znalo se i pre i tokom rata za konc.logore koji nisu bili ni mali ni nevidljivi i Zapadnim Saveznicima i Ruskoj Crvenoj armiji nakon apsolutnog slamanja nacističkog Luftvafea i apsolutne premoći i dominaciji nad nemačkim nebom i nebom nad okupiranim teritorijama.
Moguće je da je bilo par Jevreja koji su uzeli oružje i počeli sami da se brane od pogroma i biološkog nestanka. Ali generalno, to je bila kap u moru. SSSR je oduvek imao negativan stav i predrasude protiv Jevreja.
Istorijske činjenice: (citat)
"Aušvic-Birkenau je bio logor smrti u kome je pogubljeno najviše ljudi, iako je sa radom počeo najkasnije. Godine 1941. u masovnim egzekucijama u okupiranim područjima nacisti i njihovi saradnici su pobili 1,1 milion Jevreja. Godine 1942, 2,7 miliona Jevreja je stradalo u logorima Operacije Rajnhart (Kelmno, Sobibor, Belzec, Treblinka), koji su stvoreni za istrebljenje 3 miliona poljskih Jevreja. U Aušvicu je ubijeno oko 200.000 Jevreja te godine. Pola miliona Jevreja ubijeno je 1943. (od toga polovina u Aušvicu). Od tada, sa radom je nastavio samo logor u Aušvicu, i to kao radni logor i logor za uništenje Jevreja iz ostatka Evrope.[8]
Aušvic, u funkciji logora smrti, radio je punim kapacitetom od aprila do juna 1944, kada je bio centar za uništavanje mađarskih Jevreja. Broj usmrćenih je bio toliki da su neki leševi spaljivani na lomačama na otvorenom."
Lično mislim da je razlog pogroma Jevreja od strane nacista bio klasična pljačka i nasilno oslobađanje radnih mesta i stambenog prostora. Sve pod parolom "niža rasa", pod strašnom propagandom i diktaturom, pod morem predrasuda. Juda = izdao Isusa Hrista (navodno). Motiv još iz vremena krstaških ratova. Otvorena pljačka i prisvajanje imovine. Zamislite samo jednu ulicu u nekom Evropskom gradu pod nacističkom okupacijom koja preko noći bude ispražnjena od Jevreja. Ostaju prazne ali useljive kuće, ostaju prazna radna mesta tih ljudi, ostaje njihova imovina. Ono malo vrednosti što bi poneli bi im bilo oduzimano na dolasku u konc.logor.
Odlična gluma i režija. Odličan izbor glumaca. Očigledno je ko je sponzor ovog filma.
Najviše me pogađa da polako pada prašina i zaborav na sva ta zrevstva nad jednim narodom.
Relativizuje se krivica očiglednih krvnika i krivaca. Ide se sa parolom "ma svi smo mi podjednako krivi".
Insistira se da postoje i "dobri" Nemci koji nisu znali ništa o tome.
Provlači se priča da ljudi iz neposredne blizine tih logorta smrti nisu ništa znali o tome.
Ratni filmovi WW2 su danas razređene limunadice, potpuno nerealne i umivene, a taj rat je bio more smrti, krvi i suza.
Opljačkana su velika bogatstva kojima se navodno ni dan danas ne zna gde su.
Vel.pozzz.
D.N.