Cuori puri

Jedna od onih priča o mladalačkom buntu, borbi i stranputicama onoga što čini naše ja u onim teškim godinama odrastanja, okova sredine, roditelja, jazu, između presije i očekivanja drugih o tome šta bi zapravo trebalo da smo. Ona je jedva punoletna milica, sa majkom čini sastavni deo lokalne crkve, volonteri u pomoći sirotinji, zatvoreni unutar verskih uverenja. On je pa dobrodušna bitanga, radi posrane poslove, i njih loše, dobija otkaz jer je našu junakinju, kao obezbeđenje marketa, pustio da se izvuče sa ukradenom stvari, sada radi još grđi posao čuvara parkinga kraj kojeg je kakav romski kamp. Oboje sa bezbroj problema koje im nameću roditelji, okolnosti, sama sredina. 

Po sredi nije tek kakva mladalačka romansa/ljubić, zapravo mislim da su dobro prikazane sve tenzije, zbunjenost, potrage i lutanja mladih godina, uz teret siromaštva, presije roditelja, milion velikih i malih dilema, balansiranja između ispravnog i lošeg. Ovo dvoje su vrlo dobri, ona kao povučena, tiha, dobrodušna dušica, ovaj kao tempirana bomba, uvek spreman na kakvo urlanje i mahanje rukama, oboje mahom izmučeni svime, oni i čine sam film i njegovu priču dovoljno interesantnim, dragi su likovi, svako na svoj način, nesavršeni, sa manama, iako ovo ne biva kakva must see priča, ponovo smo znali sve to odavno, ne izdvaja se film ičime osim upravo harizmom i šarmom njegovih junaka. Meni.  Doduše ja volim priče o sazrevanju, eto.