Porcile

Филм

драма (1969)

Porcile

Za sve opcije molim te da se prijaviš ili registriraš!

}
Оцена од корисниците
-
6,857%
Porcile

Наслов:

Porcile

Година:

1969

Жанр:

драма

Траење:

99 мин

Режија:

Pier Paolo Pasolini

Сценарио:

Pier Paolo Pasolini


Главни улоги:


Franco Citti
  >  Cannibal
Pierre Clémenti
  >  Young cannibal
Ninetto Davoli
  >  Maracchione
Marco Ferreri
  >  Hans Günther
Alberto Lionello
  >  Mr. Klotz
Margarita Lozano
  >  Madame Klotz (as Margherita Lozano)
Jean-Pierre Léaud
  >  Julian Klotz
Ugo Tognazzi
  >  Herdhitze
Anne Wiazemsky
  >  Ida

Опис:


Two dramatic stories. In an undetermined past, a young cannibal (who killed his own father) is condemned to be torn to pieces by some wild beasts. In the second story, Julian, the young son of a post-war German industrialist, is on the way to lie down with his farm's pigs, because he doesn't like human relationships.
  • Слично за гледање
  • Коментари (2)

За коментирање мора да бидете пријавени!

  • Dr Dragan
    Moderator
    26.02.2010. 21:39
    Hvala na prevodu i preporuci,stavljam ga na listu gledanja
  • Filaret
    Senior translator
    26.02.2010. 21:22
    Porcile AKA Pigpen (1969)

    Svinjac



                  zemlja : Italija/Francuska
                trajanje : 94' , kolor

       scenario i režija : Pier Paolo Pasolini
                    uloge :Pierre Clémenti ... Young cannibal 
                             Jean-Pierre Léaud ... Julian Klotz
                             Alberto Lionello ... Mr. Klotz
                             Ugo Tognazzi ... Herdhitze
                             Anne Wiazemsky ... Ida
                             Margarita Lozano ... Madame Klotz

                             Marco Ferreri ... Hans Günther
                             Franco Citti ... Cannibal
                             Ninetto Davoli ... Maracchione






                 Kroz film paralelno teku dve naoko nepovezane priče. Jedna se odvija na Etni, u neodređenom vremenu (možda i u budućnosti),  bez dijaloga do samog kraja i prati ljude koji doslovce love i jedu jedni druge da bi preživeli. Druga se odvija u Nemačkoj, u moderno vreme i bavi se odnosima dvoje mladih ljudi, Juliana i Ide, dece bogatih očeva sa nacističkom prošlošću.








               P. P. Pazolini (1922. - 1975.) je bio radikalni levičar, antifašista i antiteista i iskazivao neskriveni prezir prema građanskim konvencijama. Sa tih pozicija on daje sliku Evrope onog vremena, koja se do danas nije mnogo promenila. Bespoštedno kritikuje i ismeva Evropu u kojoj se ispod glazure demokratije, slobode i zakonitosti pažljivo sakrivaju nasleđa kolonijalizma, rasizma i nacizma. I danas ponešto od tog prljavog veša ispliva u javnost (od Krupa, Valdhajma do Gintera Grasa), a zatim se establišment konsoliduje i sve prekrije šengensko - mastrihtski mir. I opet se pljeska na onom kičeraju od bečkog novogodišnjeg koncerta...
               Zato u ovom filmu g. Kloc liči na Hitlera, a g. Herdice u II sv. ratu sakuplja jevrejske lobanje, a potom, posle plastične operacije postaje profesor anatomije.
               Zato su podjednako isprazni životi ekscentričnog Juliana i liberalne Ide, jer žive u svetu gde ideologije služe samo za besmislene razgovore.
               I zato se u ovom filmu čuje čuvena rečenica "Ja sam ubio svog oca, jeo sam ljudsko meso i sav treptim od sreće", jer upravo ona povezuje priče koje pratimo u filmu.








                Ovo je vrlo složen i zahtevan film, povremeno i morbidan, a bizarno - komični momenti u njemu vas nateraju da se zapitate čemu se to, zapravo smejete. Vulkanski pejzaži kao da su sa Meseca, a dijalozi često apsurdni. Simbolika prosto preliva iz filma i neka je svako tumači po svom nahođenju.

                Preveo sam ga najbolje što sam umeo i postavio na





            

{{message}}

{{item.title}}